Посольство Российской Федерации в Боснии и Герцеговине
Телефон: (8-10-387-33) 668-147
/

Об интервью Посла России в БиГ П.А.Иванцова по случаю Дня России

10 июня 2016 г. Посол России в БиГ П.А.Иванцов дал интервью изданию «Глас Српске».

Ниже приведен текст статьи на сербском языке.

Петар Иванцов, амбасадор Русије у БиХ, за Глас Српске: NATO не би донио ништа добро БиХ

Никоне може да на основу аргумената каже на који би начин евентуално чланство БиХ у NATO-у могло бити корисно. БиХ није ни од кога угрожена и неутралан став би значио да не мора да улази у војне конфликте у којима би морали учествовати као чланица NATO-а. Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов.

* ГЛАС: Руска Федерација је издвојила мишљење на сједници Управног одбора PIC-а због закључка да је будућност БиХ у NATO-у?

ИВАНЦОВ: Главни задатак дјеловања PIC-а треба да буде помоћ у примјени Дејтонског споразума и контрола његовог спровођења . Само та питања треба да буду разматрана на сједницама PIC-а. У посљедње вријеме, међутим, видимо да наши западни партнери на дневни ред сједница PIC-а стављају питања која су у њиховом, а не у интересу БиХ. Овог пута оштру полемику изазвало је питање приближавања БиХ ка NATO-у јер се оно не односи на примјену мировног споразума . Полазећи од тога да у БиХ не постоји јединство о евентуалном чланству БиХ у NATO-у, сматрамо да се ради о притиску међународне заједнице на локалне политичаре. То није у реду. Имали смо оштру полемику и на крају смо рекли да ми имамо свој посебан став о томе и издвојили мишљење.

* ГЛАС: Какви су били ставови осталих чланица PIC-а?

ИВАНЦОВ: Чланство у NATO-у не одговара интересима БиХ и за то има неколико разлога. Више пута сам разговарао са својим колегама и нико од њих ми није могао појаснити на који начин евентуално чланство БиХ у NATO-у може бити корисно. Главни аргумент је безбједност и стабилност. Безбједност од кога ? Не видим никакве претпоставке да је БиХ угрожена од својих комшија . Смијешно је говорити да Русија може угрожавати безбједност БиХ. Постоји проблем тероризма , али у тој борби није важно да ли је земља у NATO-у или не. Говори се и о економској и политичкој стабилности, а ја питам какве везе NATO има с тим. Наравно да смо били усамљени у ставу у вези са путем БиХ у NATO. Све чланице PIC-а осим Јапана и Русије су у NATO-у. Једна од њих је била конструктивнија , док су ставови других држава били чврсти.

* ГЛАС: Да ли РС има право на референдум када је ријеч о уласку БиХ у NATO због саме чињенице да су још жива сјећања Срба и са обје стране Дрине на бомбардовање ових простора које су вршиле снаге NATO-а?

ИВАНЦОВ: РС има право на спровођење таквог референдума. Јасан је став руководства РС да се противи уласку у NATO и он је идентичан званичном ставу Београда . Апсолутно сте у праву да постоји негативан став српског народа према NATO-у због бомбардовања 1995. и 1999. године, јер су та болна сјећања још жива. Мој став је рационалан. Неутрална позиција више одговара не само интересима РС него и цијеле БиХ. То би БиХ дало шансу да развије добре односе са западним државама и да има добре односе са Русијом. Неутралан став би значио и да БиХ не улази у војне конфликте у којима би морали учествовати ако би постали чланица NATO-а, јер све државе алијансе имају заједнички одговор. То би значило да БиХ мора да учествује у конфликтима који немају никакве везе са њеним интересима . Имате позитиван примјер бивше Југославије која је све вријеме свог постојања након Другог свјетског рата била апсолутно неутрална држава . Сада имате позитиван примјер Србије која се такође изјаснила да има неутралан статус. Ни никада нисмо предложили БиХ, Србији или било којој држави бивше Југославије да приступе у неке војнополитичке алијансе које су створене на простору некадашњег Совјетског Савеза .

* ГЛАС: Како коментаришете оцјене да Русија има превише утицаја у РС?

ИВАНЦОВ: Не ради се о утицају, него о високом нивоу односа . Наше везе са РС су снажније и обимније него са ФБиХ због културне, религиозне и духовне блискости наших народа. Ту су и историјске везе Србије и Русије. Ми пуно лакше водимо разговоре у РС и представници руског бизниса кажу да лакше склапају послове у РС него у ФБиХ. Став руководства РС о дешавањима у БиХ, региону и свијету нам је ближи, него став ФБиХ. Међутим, ми не дијелимо БиХ и разговарамо са свима . Руски бизнис је успјешан и у ФБиХ и надам се да ће га бити још више. Драго ми је што смо у добрим односима са властима на нивоу БиХ, РС и ФБиХ. Са свима разговарамо и имамо добре односе.

* ГЛАС: Како коментаришете стално држање на столу иницијативе о организовању "Дејтона два"?

ИВАНЦОВ: На званичном нивоу ниједна држава не говори о промјени Дејтонског споразума . Он је створио компликован систем управљања државом и критиковала су га сва три државотворна народа, али Дејтон је створио основ за миран развој БиХ и обезбиједио баланс између три конститутивна народа и два ентитета . Ако би био мијењан, никада се не би могли договорити о новом документу такве врсте. Дејтон је настао због притиска међународне заједнице, али је омогућио БиХ као сувереној и независној држави да буде чланица свих важних међународних организација . Међународна заједница не може диктирати сувереној држави нове документе. Државно уређење може бити промијењено ако се сагласе сва три народа и два ентитета . Зато вјерујем да ћемо још дуго година бити у оквиру Дејтонског споразума .

* ГЛАС: Сматрате ли да би било боље да је постигнут консензус у вези са пописом становништва?

ИВАНЦОВ: Нисам добро упознат са свим законодавним рјешењима и нећу давати оцјене да ли је директор Агенције за статистику БиХ био у праву или не, али је одлука продубила раскол у БиХ. Ово питање је осјетљиво за сва три народа и према мом мишљењу тако важне одлуке морале би бити донесене заједнички, јер ћемо у супротном имати ситуацију да ће питања која доноси попис бити различито тумачена у различитим дијеловима БиХ. То је други случај конфликта у посљедњих неколико мјесеци јер је без сагласности РС био покушај објављивања механизма координације. Слично је и са овом одлуком Агенције за статистику БиХ.

* ГЛАС: Како гледате на позиве неких домаћих званичника OHR-у да реагује у кризним ситуацијама?

ИВАНЦОВ: То је један од најважнијих разлога због којих већ годинама говоримо да је неопходно затворити OHR. Он је имао позитивну улогу у првој години након потписивања мировног споразума обезбјеђујући примјену тог документа. Високи представник и OHR сада апсолутно немају реалну улогу. Примјер је Мостар, гдје они већ годинама покушавају помоћи локалним политичарима да ријеше то питање, али не успијевају. То потврђује наш став да сва отворена питања унутар БиХ морају рјешавати локални политичари. У овом контексту улога високог представника је више негативна, јер умјесто да политичари нађу компромис, понекад се обраћају високом представнику да он ријеши то питање.