20 jula / 2020

Амбасадор Петр Иванцов за „Глас Српске“: Амандмани на Устав одражавају прогрес који је постигнут у руском друштву протеклих година

Дана 1. јула завршено је гласање о усвајању амандмана на Устав Руске Федерације. Већина гласача (77,92%) је подржала усвајање амандмана, 21,27% је било против. Укупна излазност је износила 67,97%.

Захвалан сам на могућности коју је пружио “Глас Српске” да вашим читаоцима објаснимо суштину и значење одобрених измјена и допуна Основног закона Руске Федерације.

Амандмани на устав су легитиман и суверен процес за сваку демократску државу која се развија у складу са условима и околностима које диктира вријеме. Измјене Устава су биле потребне како би се он ускладио са тренутним стањем обновљеног руског друштва. Подсјетићу да је претходни Устав Русије донесен 1993. године, када се земља суочавала са озбиљном економском и друштвено-политичком кризом. Дакле, амандмани одражавају прогрес који је постигнут у руском друштву протеклих година.

Јавна расправа о нацрту нових амандмана у Русији је почела у јануару ове године. Управо ради тога је била формирана посебна радна група коју су чинили не само посланици и сенатори већ и угледни научници, правници, јавне личности. Као резултат, предложено је 206 амандмана на Основни закон земље који су изнесени на одобрење од стране становништва. Они обухватају питања државне структуре, функционисања државних органа, државне безбједности, друштвено-економског развоја, здравствене заштите, науке, културе итд.

Нова верзија Устава прописује друштвено оријентисану природу руске државе. Између осталог, тамо су се нашли гаранција минималне плате, индексација пензија, приступачна и висококвалитетна медицина.

Блок гаранција

Нови Основни закон садржи блок гаранција традиционалних породичних вриједности. Брак се прописује “као заједница мушкарца и жене”, а дјеца као “приоритет државне политике”. Према амандманима, држава обезбјеђује “приоритет породичног васпитања”. Њихово значење је да се заштити породица као темељ здравог друштва.

Први пут се у Уставу појавило спомињање Бога - као идеала и вјере “коју су нам пренијели преци”. Поента овог амандмана лежи, између осталог, у поштовању традиција у нашој земљи, које се преносе с генерације на генерацију. Али истовремено Русија остаје секуларна држава.

Важан блок амандмана на Устав је очување културно-историјског насљеђа Русије, као и заштита суверенитета и територијалног интегритета. Нису дозвољене акције отуђења дијела руске територије. Русија препознаје себе као насљедника Совјетског Савеза и држава које су му претходиле. Ово се односи на међународне уговоре у којима је СССР учествовао и на насљеђе држава претходница. Увођењем овог амандмана Русија је први пут прогласила вјековни континуитет стављајући тачку на одрицање од своје прошлости, што се више пута дешавало током наше историје. Додаћу да у контексту 75. годишњице побједе у Великом отаџбинском рату, у свјетлу покушаја искривљавања историјских чињеница и ревизије његових резултата, Устав укључује амандман о заштити руске историје.

Основни закон сада каже да је наша култура баштина мултинационалних народа и да ће је држава подржавати и штитити. Култура је заправо постала један од симбола државе, исто као што је застава или химна. Наглашавам да је ажурирани Основни закон усмјерен управо на заштиту културног идентитета свих народа и етничких заједница и гарантује етно-културну и језичку разноликост. Међу амандманима су подршка руској науци и државно регулисање у области информационих технологија.

Друга иновација је очување природног богатства земље (Устав из 1993. није садржавао клаузулу која каже да сви природни ресурси припадају држави) и смањење утицаја на животну средину, одговоран однос према животињском свијету.

Желим да скренем пажњу на амандман који регулише међудржавне односе, а који је постао предмет критике од стране наших опонената. Према новом издању, ако су одлуке међудржавних тијела донесене на основу одредаба међународних уговора, а супротне су Уставу Руске Федерације, онда оне не подлијежу извршењу у Руској Федерацији. Овај амандман не значи да Русија неће испуњавати своје међународне обавезе или да ће кршити међународно право, као што неки покушавају да представе. Тај амандман истовремено чини Русију сувереном државом. Смисао је у томе што се у Руској Федерацији не могу имплементирати одлуке међудржавних органа који су секундарни у поређењу с међународним уговорима, а у којима се међународни уговори тумаче противно Уставу Руске Федерације. Узгред буди речено, приоритет Устава над актима међународног права и одлукама међународних тијела је распрострањена свјетска пракса.

Спољна политика

Ново издање овог члана такође садржи основна начела руске спољне политике. Наглашава се да Русија предузима мјере за одржавање и јачање међународног мира и стабилности, обезбјеђивање мирног суживота држава и народа и спречавање мијешања у унутрашње послове државе.

Ступио је на снагу амандман у вези са предсједничким мандатом, што је изазвало пуно гласина. Детаљније ћу се зауставити на томе.

Према амандманима, једна те иста особа не може бити на функцији предсједника Руске Федерације више од два мандата. У односу на претходни текст, амандман на Устав уклања ријеч “заредом”. Лице може бити предсједник не више од два пута, односно потенцијални сљедећи предсједник Русије ће бити у могућности да обавља ову функцију само два пута. Значење амандмана је у томе што се ограничење које се мијења у Уставу (само два мандата) односи на садашњег или бившег предсједника “без узимања у обзир броја термина” током којих је он водио (води) земљу. У ствари, то се може односити на двије особе: Владимира Путина и Дмитрија Медведева.

С обзиром на огромну популарност Владимира Путина у руском друштву, гдје народ цијени и види његов допринос како јачању ауторитета земље на међународној сцени, тако и њеном друштвено-економском развоју, пружити му прилику да се поново кандидује чини се сасвим логично. Према овом амандману, предсједник ће имати управо прилику да поново учествује на изборима. Да ли ће он то искористити или не, друго је питање. И у сваком случају, то је на бирачима, на грађанима Русије.

Једна од измјена је забрана двојног држављанства и рачуна у страним банкама за одређене категорије функционера, укључујући шефа државе. Логика је сљедећа: Службеник који има држављанство друге земље и некретнине у иностранству није заинтересован за добробит државе. Он може напустити земљу у било којем тренутку и избјећи одговорност у случају непримјереног понашања.

Бројни амандмани дотакли су се унутрашњег политичког система земље. Проширена су и овлашћења Државне Думе и Савјета Федерације у вршењу парламентарне контроле. Тако, на примјер, Устав сада утврђује парламентарну контролу над именовањем шефова безбједносних институција од стране предсједника Руске Федерације. Значај ових амандмана је, између осталог, у борби против персонификације власти, јер руски политички систем путем расподјеле овлашћења међу уставним властима постаје стабилнији и истовремено мање зависан од личности шефа државе.

Основни закон садржи начело јединства система јавне власти. Доктринарно овај принцип је био формулисан и подржан од стране руских академских кругова дуже вријеме, али сада је стекао и уставну консолидацију. Овај амандман је осмишљен да изгради ефикаснију интеракцију између државних и општинских органа.

Неколико ријечи о процесу гласања. Први пут у историји Руске Федерације референдум о промјени Устава је одржаван неколико дана - од 25. јуна до 1. јула. То је учињено како би се избјегла масовна окупљања у условима специфичне епидемиолошке ситуације проузроковане вирусом корона. Становници Москве и региона Нижњег Новгорода добили су могућност да гласају на даљину (више од милион људи гласало је путем интернета). Гласање је било организовано на највишем нивоу у складу са свим санитарним и епидемиолошким захтјевима. Посматрачи нису забиљежили било који значајан прекршај. Био је то квалитативно нови ниво организације гласачког процеса. Технолошке и изборне иновације обезбиједиле су техничку транспарентност и легитимитет гласања.

Резултати референдума говоре сами за себе. Висок проценат оних који су гласали за промјене потврдио је консолидацију руског друштва. Као што је предсједник Владимир Путин рекао након оглашавања резултата гласања, ови амандмани се односе на “оне вриједности и основна начела који чине основ даљег развоја Русије, чине нас истински једним народом, једном цјелином”.

Извор: Глас Српске